PROFESIONALNA ORIJENTACIJA

FAKTORI ZNAČAJNI ZA IZBOR ZANIMANjA

Izbor zanimanja određuje ono čime ćete se baviti u životu, zatim radni prostor i saradnike, budući materijalni položaj, brzinu zapošljavanja i kvalitet budućeg života. To je glavni razlog što izbor zanimanja ne sme biti rezultat slučajnog opredeljenja.

Faktori na koje treba obratiti pažnju pri izboru zanimanja su:

  • sklonosti i interesovanja;
  • sposobnosti;
  • zahtevi zanimanja;
  • alternativna zanimanja;
  • informisanje;
  • perspektiva zanimanja;
  • mogućnosti stručnog obrazovanja;
  • konkurisanje (upis).

Sklonosti i interesovanja

Svakom čoveku je važno da mu posao koji obavlja pričinjava zadovoljstvo, ili makar da ga ne čini nezadovoljnim. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da čovek radi posao za koji pokazuje određena interesovanja i sklonosti. Nekoga više interesuje rad sa mašinama i tehnikom, nekoga rad na otvorenom prostoru, nekoga stalni kontakti sa ljudima, neko voli da radi samostalno sa brojkama i papirima… Sklonosti i interesovanja ljudi se veoma razlikuju. Razmislite o svojim interesovanjima i hobijima, a ako niste sasvim sigurni, porazgovarajte sa svojim roditeljima, nastavnicima, pedagogom u školi ili psihologom u Službi za profesionalnu orijentaciju. Izdvojite veći broj zanimanja za koja pokazujete sklonosti i interesovanja.

Sposobnosti

I po sposobnostima se ljudi veoma razlikuju i svako poseduje sposobnosti za veći broj zanimanja. S druge strane, ni za koga se ne može reći da je sposoban za sve. Razmislite o svojim sposobnostima, o tome kako podnosite fizičko opterećenje, kakve su vam zdravstvene sposobnosti i da li su one prepreka za bavljenje nekim zanimanjima (npr.da li posedujete spretnost ruku i prstiju, snalazite li se s lakoćom u prostoru, razumete li lako principe rada mašina, kako baratate rečima, imate li strpljenja za druge ljude i sl.).

Ponekad Vas drugi ljudi bolje znaju nego Vi sami sebe, realnije procenjuju Vaše kvalitete i Vaše mane. Porazgovarajte o tome sa ljudima.

Zahtevi zanimanja

Svako zanimanje zahteva određene sposobnosti, osobine ličnosti, motivaciju i interesovanja. To sve doprinosi uspešnosti na poslu. Postavite sebi pitanje: ”Koliko su moje sklonosti, interesovanja i sposobnosti u skladu sa zahtevima zanimanja koja me interesuju? ” i ”Da li mogu odgovoriti tim zahtevima?”

Alternativna zanimanja

Alternativna zanimanja su odgovarajuće zamene, jer ima mnogo zanimanja koja su po raznim karakteristikama slična i sa kojima biste bili zadovoljni, a, sa kojima sebi povećavate šanse pri upisu u srednju školu.

Informisanje

Pre donošenja odluke o izboru zanimanja informišite se o više zanimanja.

Izvora informisanja ima mnogo. Svaki od njih ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Rizično je osloniti se samo na jedan.

Vaša porodica, rođaci, poznanici i drugi iz Vaše okoline, mogu Vam pružiti određene informacije o svojim zanimanjima. Međutim, svi oni, namerno ili nenamerno, iznose svoja lična mišljenja o određenim zanimanjima koja su verovatno jednostrana i pod uticajem njihovih loših iskustava vezanih za pojedina preduzeća, plate i sl. Zbog svega toga podatke dobijene iz ovog izvora treba da uzmete u obzir uz veliki oprez i obavezno uporedite sa informacijama iz drugih izvora.

Od učenika srednjih škola ćete čuti više podataka o obrazovanju za pojedina zanimanja, nego o radu u tim zanimanjima, u kojima, predmeti koje oni predaju, dolaze najviše do izražaja. Npr., nastavnik biologije verovatno dobro poznaje zanimanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva; nastavnik hemije verovatno dobro poznaje zanimanja iz oblasti proizvodnje i prerade hrane, hemijske i farmaceutske tehnologije, metalurgije; nastavnici fizike i tehničkog obrazovanja verovatno dobro poznaju zanimanja iz oblasti mašinstva i obrade metala, elektrotehnike, obrade drveta.

Pedagozi i psiholozi u školama i zavodima za zapošljavanje su stručnjaci za savetodavni rad i mogu Vam pružiti pouzdane podatke o širokom krugu zanimanja i o obrazovanju za ta zanimanja.

Stručnjaci u pojedinim zanimanjimamogu Vam puno reći o tome šta se, kako, čime i u kojim uslovima radi. Međutim, i ovde morate biti na oprezu i imati na umu da oni iznose samo svoja lična mišljenja i osećanja, zavisno od toga koliko su uspešno odabrali svoje zanimanje i koliko su zadovoljni njime.

Sredstva javnog informisanja (radio i tv) pružaju informacije o svetu rada i zanimanja u raznim emisijama, a naročito u ciklusu školskog programa.

Različite brošure i knjige sa opisima zanimanja predstavljaju jedan od najpouzdanijih izvora informacija, naročito ako su dobro ilustrovane crtežima i fotografijama zanimanja i pojedinih zanimanja i pojedinih radnih operacija i ako su novijeg datuma.

Perspektiva zanimanja

Za zanimanje koje ste izdvojili važno je da saznate sledeće:

–  kakve su mogućnosti kada završite obrazovanje da se zaposlite;

–  kakve su mogućnosti stručnog usavršavanja i napredovanja;

– koliko znanja i veštine koja steknete možete iskoristiti i za druge poslove, ukoliko iz bilo kog razloga više ne možete ili ne nećete raditi u svom zanimanju.

Mogućnosti stručnog obrazovanja

Srednja škola se dosta razlikuje od osnovne. O zanimanjima za koja se opredelite morate saznati sve: gde su škole, kakvi nastavni predmeti se izučavaju, koji su od njih najznačajniji, koliko ima praktične nastave, kako je organizovana i gde se izvodi, šta su to ”obrazovni profili” i po čemu se razlikuju u odnosu na zanimanja i sl.

Konkurisanje (upis)

Treba da se blagovremeno upoznate sa uslovima za upis u srednje škole koji se regulišu konkursom, kad i kako konkurisati, koja su dokumenta potrebna, na osnovu čega se vrši rangiranje kandidata, ko sve i kako polaže kvalifikacioni ispit, šta ako se taj ispit ne položi itd.

Mirjana Gilezan, školski pedagog