piše učiteljica Nataša Nenin
Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao Međunarodni dan planete Zemlje. Svakog 22. aprila podsećamo se da je Zemlja naš jedini dom i da ga treba čuvati, voleti, braniti …
Čovek koji je pokrenuo inicijativu da se ovaj datum obeležava sigurno nije mogao ni da pretpostavi sa kojim ćemo se problemima danas suočavati. Nije mogao pretpostaviti da će voda za piće već sada biti problem, da će mnoge životinje biti ugrožene jer su na ivici istrebljenja, da ćemo se gušiti u smeću i plastici, da …
Čovek je najmlađi stanovnik Zemlje, kažu – najinteligentnije i najnaprednije biće. Ipak, za kratko vreme života na njoj učinili smo više štete, naneli joj više bolnih rana i neracionalno potrošili njenih darova nego sve faze kroz koje je prolazila milionima godina.
Ovaj dan ne može ništa da pomogne našoj planeti. Potrebno je svakog minuta, sata, dana, da baš svaki čovek ove planete misli na nju. Ovaj dan treba da bude samo jedan u nizu dana kada ćemo brinuti o svojoj “majci“. Dani budući treba da vraćaju dug prema njoj. Jer, majka Zemlja je dočekala naše pretke, dočekaće i naše potomke; brinula je, brine i brinuće, hranila, hrani i hraniće. Na nama je da ne zaboravimo da i naši potomci treba da uživaju u njenim darovima.
About Author
