napisala, izvestila i uredila članak učiteljica Nataša
Deca vole avanturu! Deca vole putovanja! Živimo na divnoj planeti, u zemlji punoj prirodne lepote, istorije, čari i avantura. Poslušali smo Marka Tvena:
„ Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj!“
Svanulo je oblačno, nimalo obećavajuće majsko jutro. Iako je bilo vremena do polaska skoro ceo školski čas, na parkingu škole dočekalo me mnogo dečijih osmeha. Na upitan pogled, sanjivi roditelji su odgovarali: „Nisu mogli da spavaju…“
Krenuli smo …
Prešli smo Dunav, plav od jutarnje izmaglice, osunčan, širok i tako nam dalek iz autobusa. Uz samu obalu, nazirala se Smederevska tvrđava. U dalekoj prošlosti čuvar granica Rimskog carstva.
Četvrtacima je, ipak, ova tvrđava poznata sa slika i iz priče o despotu Đurađu Branković i po tome da je to poslednja srednjevekovna prestonica Srbije.
„Istraživanje“ tvrđave vratilo nas je u daleka vremena, hodali smo po istom kamenu kao srednjevekovna elita, koja je posećivala dvor bogatog i obrazovanog despota Đurđa.
Idemo dalje…
Stižemo do Golupca. Ovde je Dunav širok kao more. Čak i miriše tako, mada vetar sa Karpata donosi svežinu snegova. U samom Golupcu širok je čak 6,5 km da bi se od Golubačke tvrđave od deset kula, za koju se ne zna ko i kada je podigao, suzio na nekoliko stotina metara.
Naspram Dunava, na rumunskoj strani, ogranci Karpata. Sa naše strane, iznad Dunava, ogranci Homoljskih planina. Ne tako daleko, zlatonosna reka Pek. Otkrivali smo obalu, tražili školjke i slušali talase i galebove.
Put nas vodi dalje …
Veštačko jezero na desnoj obali Dunava, nekadašnji rečni rukavac koji je danas zatvoren dvema branama – Srebrno jezero. Okruženo je brdima istočne Srbije, i peščanim dinama, na dva kilometra od Velikog Gradišta.
Popodne je, Sunce i Karpati su sve bliže. Odsjaj miliona sunčevih čestica posrebrilo je nožice velikih – malih putnika. Odmor i igra na plaži, pomalo suvenira i vreme za povratak.
Utisci se sležu na putu ka kući. Imali smo tri sata vremena. Iako su kapci hteli da se spuste na sanjive oči mališana, priči nije bilo kraja. I smehu…
A kako nam je bilo?
Otkrili smo i istražili delić naše prelepe domovine. Stare zidine šaputale su nam tajne daleke istorije.
Ruke su nam dotakle deo velikog Dunava, umile ih kapi koje su se slile sa Švarcvalda, prstiće pozlatila reka Pek. Nožice se posrebrile. Duša ispunila radošću i lepotom, da snovi budu lepši i želje veće.
About Author
