Ove školske godine boravili smo dva dana u Resavskom okrugu. Posetili smo manastir Manasiju, kojom smo, ugledavši je, svi bili vidno iznenađeni. Ni sanjali nismo da je toliko velika, da je očuvana i da pored savremenih i velelepnih arhitektonskih građevina, ona i dan-danas značajno svedoči svojom lepotom o prohujalim vremenima. Zatim smo se obreli u ,,začaranom” predelu sakrivenom od pogleda sveta. To je predeo koji svojom bukom umiruje srce, šapuće duši: vodopad Lisine ili Veliki buk zaista učini da čujete tišinu.
Drugog dana našeg kratkog proputovanja sačekalo nas je još jedno iznenađenje: Resavska pećina naučila nas je da postoji i nešto što se zove podzemni svet koji neumanjenom lepotom takođe priča divne priče. Shvatili smo da kamen piše i zapisuje da zauvek ostaje. Svojim kućama vratili smo se siti, jer ko je taj što može da negira da se od bogatog duha ne može živeti, naročito kada ga u zajedničkom društvu nahrane i stariji i mlađi.
About Author
